Negligib... neglibij...

„Oni koji izvršavaju na različite načine organizovanu moć u državi neće se nikada moći uveriti u to da opasna razmišljanja ne treba na neki način potčinjavati. Tamo gde pravo govora nije otvoreno sprečavano, jedinstvo mnenja se postiže moralnim terorom sa kojim su poštovani u društvu izričito saglasni. Slediti mišljenje vladajućih znači ići stazom mira. Neka su skretanja dopuštena, druga koja važe kao nesigurna, zabranjena. Ona su različita u različitim zemljama i različitim epohama, ali ma gde bio: ako je poznato da pripadaš tabuisanoj veri možeš biti siguran da će s tobom postupati s okrutnošću koja je manje brutalna, ali rafinovanija od lova na vuka. Najveći duhovni dobročinitelji čovečanstva nikada se nisu usudili a i danas se ne usuđuju da iznesu svoje misli. Senka sumnje prima facie pada na svako razmišljanje koje se čini važnim za sigurnost društva. Po pravilu proganjanje dolazi samo spolja: čovek se sam razdire i često je preplašen time što zastupa stavove protiv kojih su ga njegovog mišljenja autoritetu učili da se bori. Mirnom i dobronamernom karakteru stoga teško pada da se suprotstavi pokušaju potčinjavanja.

Nismo mnogo kupovali, ali smo štošta znali. Moj otac je posjedovao zaraznu radoznalost prema tekućim događajima, povijesti, pa i našim životima. Odrastajući, shvatio sam da postoje dva tipa obitelji:
1. One kojima treba rječnik da dovrše večeru.
2. One kojima to ne treba.
Mi smo pripadali prvoj grupi. Gotovo svake večeri zbog nečega smo morali konzultirati riječnik, koji se nalazio na polici nekoliko koraka od stola. — Ako imaš kakvo pitanje - govorili su moji - onda potraži odgovor.

Da bi tvrtka imala vrijednost, mora rasti i izdržati, no mnogi se poduzetnici usredotočuju samo na kratkoročni rast. Njihov je izgovor isti: rast je lako izmjeriti, a izdržljivost nije.

Djeco, bolje slušajte narodnjake, nego mene. Nije to za djecu.

Ljubav je kao groznica: rađa se i nestaje, a da čovjekova volja pri tome nema nikakvog udjela.

Cel naš svet je zgrajen na energiji petčutne osebnosti, ki si je izbrala učenje s strahom in dvomom. Narodi se boje narodov, rase se boje ras, in spola se bojita drug drugega. Fizično resničnost, ki je zunanja moč, bi lahko proučevali v duhu sodelovanja z Zemljo in spoštovanja do nje. Namesto tega pa smo človeški rod izbrali, da Zemljo raziskujemo z občutkom gospodovalnosti in izkoriščanja. To je pot učenja s strahom in dvomom, strahom pred fizičnim okoljem in dvomom, ali naravno spadamo vanj.

Otkako su ljudska bića zaposjela Zemlju, noćno je nebo bilo sudrug i nadahnuće. Zvijezde su smirivale čovjeka.
Nekima je nebo otvaralo put prema vjeri. Drugima je svemir pružao poticaj za najneobičnija maštanja.

Sjecanje na nase tuge sprecava nas da vidimo patnju drugih. Koji evropski ili azijski narod na kraju I &II Sv Rata nije bio preokupiran previjanjem bezbrojnih rana.

Narode, spavaj mirno, rata neće biti.

Civilizirani ljudi neugodniji su od divljaka zato što znaju da mogu biti nepristojni, a da im zbog toga netko ne raspolovi glavu.

Ko hoce nadje nacin, ko nece nadje opravdanje.

Nema ništa gore nego voljeti nekoga tko vas ne voli,a istovremeno je to najljepša stvar koja mi se ikada dogodila. Voljeti nekoga tko i vas voli,to je narcizam..... Voljeti nekoga tko vas ne voli...To je ljubav

Človeški rod ni več skromen. Nima čaščenja. Je aroganten in poln lastne tehnologije. Stalno se zavaja s svojimi iluzijami, da obvladuje svoje stvari, in tako ustvarja kaos in še vedno hoče videti, da je svet nemogoče obvladati. Jemljemo od Zemlje in drug drugega. Uničujemo gozdove, oceane, in ozračje. Drug drugega zasužnjujemo, mučimo pretepamo, ponižujemo in morimo.