Beauty should be edible, or not at all. - Salvador Dalí

Каждое утро, просыпаясь, я испытываю беспредельное удовольствие, о причине которого я догадался только сегодня: это удовольствие быть Сальвадором Дали; и, обрадованный, я спрашиваю себя, какие чудеса совершит сегодня этот Сальвадор Дали. С каждым днём мне всё труднее постичь, как другие способны жить, не будучи Галой или Сальвадором Дали.

Having reached the surface [in the Paris' Metro] I remained crazed for a long time, gathering my spirits. I had the impression that I had been vomited by a monstrous anus after being tumultuously brewed by an intestine. I did not know where I was; as though spat out on to unknown land, a pointless little excrement.. .And, a miracle!.. .This shock was a beneficial revelation. One must at every opportunity use the subterranean paths of action and thought, erase the traces, appear suddenly and irrelevantly, endless conquer oneself, never hesitate to sodomize one's soul so that it will be reborn purer and stronger than ever.

Moja istraživanja trajala su čitavu godinu i najzad sam zaključio da samo reljef boje, znalački stavljen na platno, može da da oku pravi utisak. To je bio period koji su moji roditelji nazvali „kameno doba“. Upotrebljavao sam kamenje da bih dobio, na primer, veoma blistav oblak. Lepio sam kamenje na platno, a zatim ga bojio. Jedan od mojih najvećih uspeha u ovom žanru je bio zalazak sunca sa kao krv crvenim oblacima. Nebo je bilo prepuno kamenja svih dimenzija, od kojih su neki bili veliki kao pesnica. Ova slika je dugo visila na zidu porodične trpezarije i sećam se da nas je često, u tišini posle večere, iznenađivao šum kamena koji bi, odlepivši se sa slike, padao na pod. Moja majka bi prestala da šije, a otac ju je uvek umirivao rečima:
-Nije ništa, to je samo još jedan kamen pao sa neba našeg deteta.